Отворено - Затворено
Прашања
Со мало задоцнување во однос на другите посткомунистички држави, и кај нас се отвора прашањето за лустрацијата. И ова прашање не може да се земе како целина – има куп подпрашања. Како, кој, зошто, кога, дали. Па се бараат модули за прецизно одредување на параметрите при дефинирањето на целната група која би била опфатена со ова прашање. И пак комисија. У меѓувреме, прашањето си стои отворено. Затворени се сал досиејата во Архивот. Ама, се најавува и нивно отворање.
п.с. објавено на http://oksimoron.blog.com.mk на 12 Март, 2007 - 09:55
Коментари:
Инаку, штом завладее правото, повеќе воопшто нема да биде важно што изјавиле(LOLITA 12 Март, 2007 - 12:00 | логирај се за да пишуваш коментари)
(RIBARO 12 Март, 2007 - 12:55 | логирај се за да пишуваш коментари)
(Бунка 12 Март, 2007 - 19:55 | логирај се за да пишуваш коментари)
понекогаш ми се чини дека некои од нашиве политичари сал таа книга ја имаат прочитано и наизуст научено

Последниве два-три месеца ептен ми е впечатлива оваа фраза за „затворање и отворање“ на прашањата. Не сал кај политичарите, туку и во медиумите навлезе фразеологијава а ни се наметнува и во секојдневието.

----------------------------
Рибаро,
Разликите се тие кои не движат. Ако сите мислиме исто или ако цело врееме се обидуваме да се усогласуваме да мислиме исто - само стоиме во место. И длабиме под нас. Удолу.
Инаку, и јас сум оптимист дека се менува нешто во позитивна насока

----------------------------
Транзистор,
а бе, не е битен физичкиот изглед, добро е девојчето. Работи, покажува резултати. Сал би требало да избегне постојано да ја рецитира истата изјава.

Фала. Продолженија ќе има.... се додека има нов материјал. А за негово создавање - неуморни се некои личности

--------------------------
Бунка,
а бе, ај шо настинавме од промаја... ама и половината ни се свиткува, па така поднаведнати офкаме по скалите накачувајќи се по реформските скали кон вратата на Европа. А и таа пустата отворена за нас, па дува промаја и од таму. Коа ќе видиш - исто ни се фаќа! Kако и да се свртиме, на промаја сме. Судбини

(oksimoron 12 Март, 2007 - 20:06 | логирај се за да пишуваш коментари)

(Мечето Ушко 14 Март, 2007 - 14:58 | логирај се за да пишуваш коментари)
..
сите имаат промаја у глаа ...
и фразите се одинствено место за бегање ...
значи се раоти за психоделија и игра со зборои ...
нишо поише ...
Дебили
(ХулаХопа 14 Март, 2007 - 15:09 | логирај се за да пишуваш коментари)
на прашање со прашање, па пак прашање.... башка постојано нагласуваат „отворени“ прашања дека се тоа ... а бе, не уби промаја!
----------------------------
Вклучи се,
ма, промаја у глава од прашања, засилена со вентилатор од фрази. Дува, дува...
Аха, игра без правила за одредување на правилата

(oksimoron 14 Март, 2007 - 17:17 | логирај се за да пишуваш коментари)
„...мора да те знам...“

Ниш не се мора, де. Не си ставај таква обврска на душа - дека мораш сите да ги знаеш

А, би се изненадил да знаеш колку блогери од Кавадарци има

(oksimoron 15 Март, 2007 - 10:03 | логирај се за да пишуваш коментари)

Сите капацитети на затворите се пребукирани ...
(волан 17 Март, 2007 - 20:22 | логирај се за да пишуваш коментари)
ај за рамките..
има нови..
дигитални..
од Филипс..
може тие му се мајката..
(mkhere 17 Март, 2007 - 20:30 | логирај се за да пишуваш коментари)
затоа не фати промаја - сал “отворени“ прашања иаме. Нема одговор за да ги “затвориме“

-------------------------------
Ѕверу,
се ти е тоа, душо, „национална стратегија“ , „концептуалност“, „европска иднина“...

-------------------------------
Волан,
бар нешто да се затвра, коа неможе прашањата,де

-------------------------------
mkhere,
нуму за рамки збори, де - урамени сме ние на државно ниво веќе скоро 6 години
Мајка, шајка...се по список... 
(oksimoron 17 Март, 2007 - 20:35 | логирај се за да пишуваш коментари)
it’s just a slow day moving into a slow night.
it doesn’t matter what you do
everything just stays the same.
the cats sleep it off, the dogs don’t
bark,
it’s just a slow day moving into a slow night.
there’s nothing even dying,
it’s just more waiting through a slow day moving
into a slow night.
you don’t even hear the water running,
the walls just stand there
and the doors don’t open…
it’s just more waiting through a slow day moving
into a slow night
like tomorrow’s never going to come
and when it does
it’ll be the same dаmn thing.
(jurak OT petrof 18 Март, 2007 - 03:06 | логирај се за да пишуваш коментари)
No comments:
Post a Comment